Krenuo sam u cetvrti razred gimnazije. Septembar. U glavi mi je bio samo Arhitektonski fakultet. Oktobra iste godine upisao sam se u malu skolu arhitekture sa jos jednom drugaricom iz razreda. Svaki vikend putovao sam do Beograda, cesto i spavao. Naporno je i odricanja su velika. Kad kazem odricanja mislim na izlaske i manje slobodnog vremena. Bitan je rad. Profesorke su odlicne. Mila ne voli kada zaboravimo sat na ruci, Dragana kada kasnimo. Obe ne vole zaboravljeni domaci. Obavezno ga radite kod kuce. I Dragana i Mila ce Vam posvetiti maksimalnu paznju. Na pripreme sam dosao sa minimalnim znanjem matematike. Vremenom sam postao jedan od najboljih matematicara. Na prijemnom sam zablokirao i to na matematici. Setio sam se profesorke, i pozitivnih instrukcija. Pomogle su mi, uradio sam matematiku za cas. Upao sam na budzet. Ponosan sam na sebe i svoj rad. Pripreme su se zavrsile. Iskreno mogu da kazem da mi nedostaju...

P.S. Vucite persepktivne pravce obavezno!