Sasvim slucajno sam saznala za pripreme kod Dragane i Mile. Krenula sam kod njih sumnjajuci da cu uspeti da izdrzim do kraja s obzirom da se odrzavaju svake subote i nedelje. Nakon prvog vikenda shvatila sam da sam izabrala pravu stvar. To mislim i danas, nakon godinu dana. Uz veliku posvecenost pripremale su nas 9 meseci. Radili smo sve, od matematike, crtanja, logickih zadataka do pravljenja maketa i davanja pozitivnih instrukcija. Gotovo svakog vikenda imali smo domaci. U vasem cilju je da ga redovno radite. One jesu tu da nas nauce i pomognu, ali bez sopstvenog zalaganja i truda nista ne vredi. I svi smo postigli cilj, upisali smo se na fakultet. Ali na kraju krajeva, nije sve u tome. Pruzile su nam i vise od samih priprema. Vracale su nam samopuzdanje kada ga nije bilo, pruzale podrsku i veru kada mi sami nismo verovali u sebe. Jer koliko god smo zeleli da upisemo arhitekturu, bilo je situacija kada smo zeleli da odustanemo.

Ne znam kakve su druge pripreme. Ono sto znam je da bih opet izabrala njih.