Na pripreme za faks sam krenuo još u trećoj godini srednje, na dva meseca da bih video da li je to za mene. Bez i blage predstave šta je perspektiva, dolazeći iz gimnazije, zahvaljujući profesorkama, veoma brzo sam napredovao u crtanju. Međutim sledece godine je prijemni promenjen i rečeno nam je da pripreme za faks više nisu potrebne. Naravno suludo, bez dvoumljenja sam nastavio da idem na pripreme. One me nisu samo spremale za fakultet već i za život koji sledi, uz savete vredne više nego išta od obe profesorke koje su tu uvek bile za nas. Sve je to jedan predivan period stasavanja za budućeg arhitektu, čiji će mi vikendi uvek nedostajati. J Naravno svaka naučena reč se isplatila, ako ne na prijemnom onda već i na prvoj godini.

A onda spisak koji gledam poluzatvorenih očiju od straha nakon čega shvatam da sam upao ,,I otvaram oči i protegnem se i osmehnem se i kažem jednu reč na slovo…''